Pizza sa kvasnom vodom kao alternativom industrijskom kvascu nastala je, zaista, spontano i neplanirano. Izradila sam kvasnu vodu. Bila je aktivna trećeg dana. Po planu – očekivala sam je četvrtog ili petog. Uhvatila me nespremnu : -).
Da li ste čitali moj prethodni post o kvasnoj vodi kao prirodnoj alternativi industrijskom kvascu? Ako niste onda obavezno pročitajte, link je ovde, kvasna voda nam je neophodna za ovu pizzu. Upravo ova kvasna voda zamijeniće nam kvasac i sa njom pravim pizzu.
A, kako je nastala moja prva pizza sa kvasnom vodom kao alternativom industrijskom kvascu?!
Priča teče ovako:
Po prirodi sam nestrpljiva, svašta bih nešto od jednom. Uhvatila me nervoza. Šta sada da radim prije? Toliko toga mi se mota po glavi, toliko toga imam još za reći i pisati… a moram peći : -).
Od kuhinje sam napravila laboratoriju, kvasna voda 1, kvasna voda 2, test sa brašnom 1, test sa brašnom 2, prirodni starter na bazi kvasne vode, bezglutenski starter na bazi kvasne vode… Bilješke ovamo, bilješke onamo… I tako dođe veče.
Pita moja ekipa (čitaj djeca i suprug) šta ćemo sutra za doručak jesti?
“Znate šta, ja sam poželio pizzu?” – kaže jasno i glasno tata, i “potpali” ostalu bandu. I, nastavlja: “Pošto mama neće da je napravi, mi ćemo sutra da naručimo!”.
Ostatak ekipe u glas: “Jeee.”.
“Pitam li se ja ovde šta?” – odgovaram retorički, dakle za sebe, i još demonstrativno dodajem: “E, pa nećete! Ujutru ćete doručkovati pizzu.”
“Stvarno?!” – reagovaše poprilično nepovjerljivog glasa propraćenog slaganjem faca. Jer znaju da se kod nas pizza priprema dugo (sa prirodnim starterom) i nije to za čas posla.
“E, pa stvarno.” – kažem i zatvaram temu. A, sad trk na spavanje.
I, tako. Oni na spavanje, a ja podbočim ruke i sjedem za sto i pitam se što mi sad i to još treba?! Ali obećanje se mora ispuniti. Sa tim nema zeze. Ne, ne…
Potpuno iz glave bez prijatelja gugla krenem da ubacujem sastojke. Bacim pogled na sat skoro 23:00.
Zaključujem – nemam vremena za hladnu fermentaciju, niti ikakve tehnike tijesta. Moram da spavam i ne pada mi na pamet da dežuram do tri ujutru. Dovoljna su mi dežurstva zbog prehlada, začepljenih noseva, povišene temperature i još koječega…
Zbućkam to sve i odem da spavam. Po prvi put ne misleći šta će biti sutra.
A, sutra su me dočekali mjehurići, na oko rijetko i pufnasto tijesto. Omiljena silikonska podloga za tijesto. Brašno. Pa da počnem!
Neću vam sada pisati o pizzi, specijalitetu italijanske kuhinje, koje je postalo veoma popularno jelu u cijelom svijetu. Nestrpljiva sam da pređem na recept, a nadam se i vi.
Recept – pizza sa kvasnom vodom
Rekoh na početku da je prva i neplanirana pizza. Od onoga što je bilo tu i tada i što je trebalo biti za 10 sati. Po paroli snađi se. Uprkos svega toga, iznenađujuće dobra pizza. Krajevi su bili hrskavi, a sredina sočna i tanka. I eto me tu da vam pišem i recept. Možda to bude i vaša prva pizza sa kvasnom vodom. Za nadjev možete koristiti vaše omiljene sastojke.
Pizza je prečnika 30 cm.
POTREBNO
Za tijesto:
- 200 gr glatkog pšeničnog brašna
- 100 gr oštrog pšeničnog brašna
- 120 ml aktivne kvasne vode
- 100 ml obične mlake vode
- supena kašika maslinovog ulja
- kašičica soli
- kašičica šećera
Za nadjev:
- 60 gr paradajz sosa (sastav mu je samo 96 % paradajza, ostalo je so)
- 100 gr mocarela sira ( alternativno tvrdi sir poput gaude ili kačkavalja)
- 80 gr šunke
- 2 -3 pečurke po želji
- svježi začini bosiljak ili origano (alternativno sušeni)
PRIPREMA
- Kvasna voda koju koristite (kao alternativa kvascu) mora biti na sobnoj temperaturi i aktivna. Dobro promućkajte sadržaj flaše i procijedite potrebnih 120 ml kvasne vode.
- Zatim odmjerite ostale sastojke i pomiješajte ih sve u jednom plastičnom ili staklenom sudu. Tijesto mijesiti desetak minuta.
Moja zabilješka: Posuda treba da bude bar duplo veća, kako vam tijesto ne bi iskipilo. - Sud/posudu prekriti prozirnom folijom ili plastičnim poklopcem i ostaviti na sobnoj temperaturi, na toplo mjesto i to minimalno osam sati da se fermentiše (najbolje preko noći).
Moja zabilješka: Ja ostavim u mikrotalasnoj, gdje gori lampica, a vrata mikrotalasne su pritvorena, ili stavim kuhinjsku krpu preko radijatora, pa onda na nju posudu sa tijestom. - Nakon fermentacije pripemiti podlogu na kojoj ćete razvući tijesto.
Ja u tu svrhu koristim sililkonsku podlogu na kojoj i pečem. Takođe to može biti i višenamjenska folija za pečenje ili papir za pečenje. - Fermentisano tijesto istresti na površinu koju ste prethodno posuli brašnom. Uz dodatak još brašna po potrebi oblikujte lopticu od tijesta. Nemojte pretjerivati sa brašnom.
- Zatim tu lopticu razvucite u krug. To možete prstima obje ruke i to od sredine ka krajevima. Kako bi se vazduh iz sredine istisnuo ka ivicama. Tako da sredina bude oko 0,5 cm debljine a krajevi oko 1 cm.
Ja sam žurila i lopticu sam rastanjila oklagijom, pri čemu sam uspjela da mi ivice ostanu deblje i pufnaste. - Rastanjeno tijesto prebaciti u tepsiju za pečenje. Ako imate silikonsku podlogu ili papir za pečenje polako i oprezno prenesite, najbolje uz pomoć još jednog para ruku ili kuhinjskih pomagala :-).
- Prekrijte kuhinjom krpom i ostavite da nadolazi najmanje pola sata, najbolje 1h.
- Za to vrijeme uključite rernu da se grije na maksimum i minimum pola sata.
- Pripremite sastojke za nadjev, isjeckajte mocarelu na kriške, pečurke.
- Nakon minimalno pola sata nadolaženja premazati pizzu sa paradajz sosom, ivice ostaviti nepremazane.
- Poredati šunku i mozarelu, listiće pečuraka.
- Peći na 250 stepeni i to na donjoj rešetki 15 tak minuta. Pica je gotova kada su krajevi porumenili. Zavisiće i od jačine rerne.
- Svjež bosiljak ili origano staviti na pečenu pizzu. U nedostatku istog poslužiće i sušeni začini.
- Prijatno.
Sledeći recept
A, sledeći recept koji slijedi sa kvasnom vodom su svakako ove galete sa fotografije ispod :-).
