Moja životna priča – kako i zašto sam promijenila životne navike i navike ishrane
Svoje životne navike, kao i navike ishrane počela sam da mijenjam prije više od šest godina. Uzrok tome bila je insulinska rezistencija. Koju, iskrena da budem, nisam sama prepoznala. Imala sam sreće što sam se, slučajno, obratila na pravu adresu.
Svi su me poznavali kao pozitivnu i energičnu osobu. Pričalicu i uvijek dobro raspoloženu. I bila sam, sve do jednom. Kada se počelo nešto mijenjati. Gledam se u ogledalo i ne prepoznajem se. Ne bih znala da podvučem crtu i kažem tačan datum – od tada sam počela da osjećam da ja nisam ja. Ali sam počela da osluškujem svoje tijelo i sebe i primijetila sam da se nešto dešava. A, činilo mi se, itekako, iznad moje volje i kontrole.
Problemi sa insulinskom rezistencijom
Da li Vi umor, pospanost, malaksalost, čestu potrebu da jedete posmatrate kao bolest ili slabost ili prolaznost?! Imate li neke od tih simptoma, i da li ste se zapitali, je li to nešto prolazno ili imate razloga za zabrinutost?
E, pa vidite, ja sam bila često umorna, pospana, malaksala, stalno gladna. Nisam bila udata, nisam imala djecu. Jesam radila, ali imala sam svo vrijeme svijeta samo za sebe. A, opet sam bila iscrpljena, nikakva. Misllila sam proći će, preforsirala sam se, odmoriću se, naspavati, najesti… Ali, ništa nije prošlo, šta više, gomilalo se i raslo… Onda sam postala nervozna, nezadovoljna, poremetio mi se san, bolio me stalno želudac… Još mali million simptoma.
Priznala sam sebi da mi je potrebna pomoć. Obratila sam se endokrinologu. Tada se ispostavilo da imam insulinsku rezistenciju, dobila sam terapiju i šta da izbacim iz ishrane.
Međutim, ja se nisam osjećala bolje. Trudila sam se iz petnih žila, a pomaka nije bilo. I, svaki ponovljen nalaz nije bio bolji i svaka “konjska” tableta koju bih progutala samo je iritirala moj želudac još više… A, bilo ih je i hormonskih i protiv šećera.
Šta više da radim? Kome da se obratim? – pitala sam se. Mislila sam da je dovoljno što ne jedem bijelo brašno, šećer i još gomilu drugih namirnica koje obiluju prostim ugljenim hidratima. Prošlo je više od šest mjeseci, a moj ponovljeni OGTT test opet nije bio dobar.
U svom tom lutanju i potrazi ka izlazu na pravi put ostavila sam e-mail poruku. U nepovrat, i u neznanju, onako kao vapaj, zapomaganje, a istovremeno i ispovijest o “svom stanju”. Ali, eto, nekako mi je bilo lakše. Uskoro sam i zaboravila za to. Nakon nekoliko dana stigla mi je e-poruka – feedback. Nutricionistkinja Jasmina Mitrić, to je sve što sam znala, želi da mi pomogne. Želi da mi planira jelovnike i izvede me na pravi put…
Koliko li sam tada samo očajna bila, pitam se sada?!
Vrlo brzo sam uz njenu saradnju i strpljenje postigla prve rezultate, i za manje od četiri mjeseca svi testovi bili su baš onakvi kakvi trebaju biti. Dalje, pa dalje sam nastavila sama. Učila sam i istraživala, planirala sam svoje jelovnike i slala ih Jasmini na kontrolu.
Prošlo je više od šest godina, a ja se i dalje nastojim hraniti pravilno i zdravo. U međuvremenu sam se udala i rodila dvoje djece. Svaki put nakon porođaja bez problema sam vratila svoju kilažu. Sada sam opuštena u ishrani, uvela sam odavno i voće i druge složene ugljene hidrate poput onih sadržanih u heljdi, kinoi, sočivu, leblebiji, fermentisanom hljebu… Naravno, umjerenost u svemu je najbitnija.
Ipak kada mi se vrijednosti insulina poremente ništa me drugo ne spašava i ne pomogne nego isplaniran jelovnik. Kako izgleda jedan moj jelovnik za sedam dana, pogledajte ovde.
Znate šta je interesantno i neprocjenjivo važno?
Jasmina mi nikad nije naplatila svoju “pomoć”. Upoznale smo se kasnije, i postale prijateljice. Ali, nikad joj se nisam uspjela dovoljno zahvaliti niti ću moći. Na neki način, bar se tako nadam, i ova moja priča je jedno, ali samo jedno – veliko hvala Jasmina!
Upravo zato sam zamolila Jasminu da nam odgovori na nekoliko pitanja na temu zdrave ishrane i insulinske rezistencije. I nemojte se čuditi, neću joj persirati. Pa znamo se više od šest godina. Nastaviće se…
Nastavak na stranici 2.
