Pitanja za nutricionistu – zdrava ishrana – insulinska rezistencija

Pisala sam vam kako i zašto sam prije više od šest godina promijenila životne navike ali i navike ishrane. I, do dan danas sam ostala lojalna istoj. Za one koji nisu čitali – razlog promjena su problemi sa insulinskom rezistencijom. Navela sam kako mi je na tom putu nesebično pomogla nutricionistkinja Jasmina Mitrić iz Beograda.

Tokom svih ovih godina susrela sam se sa mnogo mladih žena koje su imale isti problem. No, nažalost, nismo se sve izborile i istrajale na tom putu. Ili smo posustajale i vraćale se na početak. Ili smo gubile povjerenje i odustajale. Ili smo nastavile da se borimo do kraja života…

Upravo zato – zato što je jako važno i zato što može nekome pomoći zamolila sam Jasminu da mi/nam odgovori na nekoliko pitanja. Teško je bilo izdvojiti nekoliko pitanja, kada se sva čine jako važna. A, ono bar ona što su mi “zaparala” uši tokom svih proteklih godina.

Draga Jasmina, na osnovu tvog iskustva, može li se izdvojiti nešto posebno ili ono najčešće zbog čega se ljudi obraćaju nutricionisti/tkinji?

Tokom 15 godina rada na planiranju ishrane zdravih i bolesnih ljudi, najviše ljudi mi se obratilo za pomoć zbog prekomerne telesne mase i metaboličkog sindroma. U poslednjih par godina, pored gojaznosti, sve češće je insulinska redukcija razlog obraćanja nutricionisti. Na žalost, sve je više i dece kojoj je potrebna pomoć da staknu zdrave navike u ishrani  i regulišu svoju telesnu masu.

Da li je evidentno koja populacija se najviše obraća za savjet ili bilo kakvu pomoć?

Najčešće se za pomoć javljaju žene uzrasta 25 – 45 godina i, kao što rekoh, najviše, zbog prekomerne telesne mase i insulinske rezistencije.

Postoji li neka zvanična definicija zdrave i pravilne ishrane?

Ishrana je optimalan faktor rasta i razvoja organizma i direktno utiče na njegovo finkcionisanje. Da bi za nečiju ishranu mogli da kažemo da je pravilna, ona mora ispunjavati određene kriterijume:

1. da je RACIONALNA – odnos unosa i potrošnje hrane (energije za odgovarajuće procese u organizmu) mora biti u ravnoteži, ali uz racionalno trošenje sredstava za život,
2. da je URAVNOTEŽENA ILI UMERENA – to znači, ne samo da preobilna ishrana, nego i nedovoljna ishrana dovodi do bolesti i poremećaja. Tako da, kao što sam već rekla, unos svih hranljivih sastojaka mora biti optimalan,
3. da je RAZNOVRSNA – što se osnosi na zastupjenost namirnica u ishrani – moraju biti zastupljene namirnice iz svih grupa namirnica i to što raznovrsnije to bolje,
4. da su OBEDI RAVNOMERNO RASPOREĐENI – ukupan dnevni unos – energetskih i hranljivih sastojaka – mora biti pravilno raspoređeni u više manjih obeda sa odgovarajućim razmakom.

Treba naglasiti i to da su energetske i nutritivne potrebe svake osobe različite i određuju se prema uzrastu, polu, bazalnom metabolizmu, zdravstvenom stanju i aktivnostima koje tokom dana ima.

Dakle, da se zaključiti da definicija pravilne i zdrave ishrane nema isto značenje, ili tačnije, ne može se isto „primijeniti“ za sve osobe. Konkretno mislim na potpuno zdravu osobu i osobu koja je insulinski rezistentna?

Da, svaka osoba je individua za sebe i kao što sam pomenula – energetske i nutritivne potrebe svake osobe određuju se prema uzrastu, polu, bazalnom metabolizmu, zdravstvenom stanju i aktivnostima koje tokom dana ima.

Posebno me interesuje insulinska rezistencija, koja je i bila razlog mojih promjena životnih navika, kao i navika ishrane. Hajde da ponovimo gradivo - koji je to uspješan i dugoročni metod borbe protiv insulinske rezistencije?

Dobro izabrana terapija od strane endokrinologa kao i dobro izbalansirana ishrana sa manjim unosom ugljenih hidrata jedinstven je način da se istraje u borbi protiv insulinske rezistencije.

Jedan od najčešćih simptoma koji vode ka insulinskog rezistenciji su svakako prekomjeran višak kilograma. Međutim, kako ćemo posumnjati da imamo problema sa insulinskom rezistencijom ako nemamo višak kilograma?

U početku kod insulinske rezistencije gotovo i da nema simptoma. Postepeno se javljaju problemi sa prekomernom telesnom masom taloženje masnih naslaga, uglavnom u predelu stomaka, povišen krvni pritisak, povišen nivo holesterola u krvi, … Kada dođe do sekundarnih efekata kao što su povišeni nivo šećera u krvi, simptomi su već izraženiji i lakše se prepoznaju. Tada se javljaju umor, glad, žeđ. slaba koncentracija… Ako se insulinska rezistencija razvije u predijabetes ili dijabetes tip 2, simptomi će uključivati povećane nivoe glukoze u krvi i više klasičnih simptoma dijabetesa.

Kada počnemo da se pridržavamo novih navika ishrane smijemo li se nekad „opustiti"?

Kada se nivo insulina reguliše i endokrinolog dozvoli izmenu terapije i “opušteniju ishranu”, možemo povremeno počastiti sebe sa malo više ugljenih hidrata. U svakom slučaju, trajna promena navika je najbolje rešenje.

Šta se to dešava u našem organizmu kada imamo insulinsku rezistenciju, vodimo računa o ishrani i ponekada se "počastimo", na primjer, parčetom torte? Da li smo zaista počastili sebe i svoj organizam?

Da bi „popravili“ osetljivost receptora za insulin, moramo duže biti na određenom režimu ishrane. Kada se nakon kraćeg vremenskog perioda počastimo slatkišima, zapravo se vraćamo na početak i produžavamo vreme koje je potrebno da rešimo ovaj zdravstveni problem. Vreme koje nam je potrebno da ovo ispravimo zavisi od organizma i stanja u kom se nalazi.

Važno je znati koje su to posledice insulinske rezistencije? 

Kao posledica insulinske rezistencije vremenom dolazi do niza poremećaja poput gojaznosti u predelu stomaka, dijabetetsa tip 2, povišenih masnoća u krvi, povišenog krvnog pritiska… Ukoliko je udružena sa sindromom policističnih jajnika postoji disbalans i drugih hormona pored insulina – poremećen odnos LH i FSH, odnosno veći od 1, takođe mogu, ali i ne moraju, biti povišene vrednosti androgena (muških hormona) i tada se javljaju akne, gubitak kose, a povećana maljavost lica i tela. Menstrualni ciklus može biti poremećen (produžen) ili potpuno izostaje, a većina ciklusa je bez ovulacije, odnosno bez sazrevanja jajne ćelije.

Za kraj, da li si ti pobornik neke dijete? I kakvu poruku imaš što se tiče ishrane u današnje vrijeme?

Nikako ne preporučujem da samostalno birate popularne dijete o kojima možete čitati u raznim časopisima ili na portalima. Ako želite da se hranite pravilno, ili imate bilo koji zdravstveni problem, obratite se nutricionisti i pitajte sve što vas zanima.
Što više znate o hrani, ishrani i vašem organizmu, to će vam biti lakše da isplanirate zdrave i izbalansirane obroke.

Hvala Jasmini na njenom dragocjenom i izdvojenom vremenu.

Jasmina Mitrić je detaljno pisala o insulinskoj rezistenciji na svom blogu Tvoj nutricionista, tu je i link koji vas vodi direktno tamo.

Moj zaključak i naravoučenije

Da li je nešto zdravo ili ne, uglavnom odgovor na ovo pitanje nije “DA” ili “NE”.

Sve zavisi.

Ono što je dobro za mene, možda nije dobro za tebe.

I obrnuto.